Stiže hleb od modifikovane pšenice otpornije na klimatske promene

Jedno od rešenja koje se nameće je genetski modifikovana vrsta pšenice, koja je otpornija na nove klimatske uslove. Naučnici koji su radili na njoj smatraju da je totalno bezbedna.

Na istoku Argentine, u blizini seoskog grada Pergamino, zeleni izdanci mladih biljaka pšenice protežu se u urednim redovima. To je poznat prizor, ali ovog puta sa ključnom i kontraverznom razlikom: dodat je gen iz suncokreta, zbog kog bi biljka bolje tolerisala nedostatak vode.

Ovo polje je jedno od mnogih mesta za testiranje genetski modifikovane pšenice, za koju proizvođači tvrde da je otpornija na ekstremne vremenske prilike.

Soj HB4, koji je razvila lokalna firma BIOKS je prva transgena pšenica koja je dobila odobrenja bilo gde u svetu.

To bi, kažu pristalice, moglo da pomogne u otklanjanju krize sa hranom. Tvrde da transgenici nisu čudovišta i da je taj proces ukrštanja više vrsta pšenice i sam mogao da se dogodi u prirodi, ali da bi za to bilo potrebno više hiljada godina.

U međuvremenu, protivnici genetski modifikovanih proizvoda su zabrinuti. 

"Glavna zabrinutost je mogućnost da se genetski modifikovana i ne genetski modifikovana pšenica na kraju pomešaju. Zbog duboko ukorenjenog straha, to bi moglo da izazove zabrane na međunarodnim tržištima, a Argentini je potrebno ovih 4,5 milijardi dolara u izvozu", kaže Hulio Salcada, glavni ekonomski analitičar berze pšenice.

Nakon Brazila, najveći uvoznici argentinske pšenice su Indonezija, Alžir, Maroko i Nigerija. Testovi su pokazali da bi pšenica HB4 mogla da obezbedi poboljšanje prinosa od 20 odsto u odnosu na običnu pšenicu u suvim i toplim uslovima.