Leto 2022. najtoplije otkad postoje merenja

Niz ekstremnih toplotnih talasa i dug sušni period u junu, julu i avgustu uticali su da ovogodišnje temperature budu više od svih prethodno zabeleženih.

Avgust najtopliji u istoriji

Servis za klimatske promene Kopernikus saopštio je da podaci pokazuju da je avgust u Evropi bio najtopliji u istoriji uz "znatnu razliku".

Mesec avgust bio je treći najtopliji na svetskom nivou, od kada postoje merenja, pokazuju istraživanja.

Svakom ko je ovog leta iskusio intenzivne vrućine širom kontinenta neće biti iznenađujuće što su širom Evrope premašene do sada najviše zabeležene temperature - sa velikom razlikom.

Najviše temperature zabeležene su tokom leta u celini, kao i u avgustu, podaci su Kopernikusa.

Leto je bilo za 0,4 stepena Celzijusa toplije u odnosu na prošlogodišnje, koje je bilo prethodno najtoplije.

"Intenzivna serija toplotnih talasa širom Evrope, uz uobičajene sušne uslove, dovela je do ekstremno visokih temperatura, suše i ogromnih požara u mnogim delovima Evrope, utičući na društvo i prirodu na mnogo različitih načina", rekla je Freja Vamborg, naučnica u Kopernikusu.

"Podaci pokazuju da u Evropi nisu zabeležene najviše temperature samo u avgustu, već i tokom celog leta, dok je prethodni temperaturni letnji rekord bio tek jednu godinu star."

U Velikoj Britaniji 19. jula zabeležena je najviša temperatura od 40,3. U odnosu na prethodno najviših 38,7 stepena iz 2019. zabeležen je značajan porast, javlja BBC.

Ekstremi zabeleženi širom kontinenta

Ekstremi su zabeleženi i u mnogim drugim zemljama. U Francuskoj je najviša temperatura od kada postoje merenja zabeležena u čak 64 regije, dok je u julu u Portugalu izmereno 47 stepeni.

I u Srbiji su termometri ovog leta prelazili 40 podeljak na Celzijusovoj skali, a prema podacima Republičog hidrometeorološkog zavoda, najtopliji dan bio je 23. jul kada je u Banatskim Karlovcima izmereno 40,6 stepeni.

Najviša zabeležena letnja temperatura - 44,9 stepeni, izmerena u Smederevskoj Palanci 24. jula 2007, nije premašena.

Ali slika nije bila baš svuda ista - u mnogim područjima pljuskovi su izazvali poplave.

Pakistan je nedavno pogodio vlažni period jači od uobičajenog i izazvao ogromne poplave, a izgubljeno je mnogo života i imovine.

Satelitski podaci takođe pokazuju da je u Skandinaviji vreme bilo vlažnije od proseka, kao i u delovima južne i jugoistočne Evrope, gde je ogromna oluja donela snažne vetrove i padavine.

Klimatolozi kažu da su očekivane i ekstremne vrućine i vlažni uslovi mogu očekivati u klimi koja se zagreva, gde su emisije gasova sa efektom staklene bašte iz ljudskih aktivnosti već podigle temperature za više od 1,1 stepena Celzijusa.