Upoznajte se i popričajte sa čovekom iz kamenog doba

Tim stručnjaka iz oblasti arheologije, antropologije, genetike i najnovijih tehnologija, na čelu sa Sofijom Stefanović, rekonstruisao je lice čoveka iz kamenog doba i napravio interaktivni biokinetički 3D model, navodi ArcheoSerbia.

On može da se smeje ili zeva, da se ljuti ili namiguje, u zavisnosti od ponašanja posmatrača. Model je u četvrtak zvanično predstavljan na srpskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Dubaiju u UAE.

Model je sačinjen na osnovu skeltnih ostataka iz groba br. 69 na lokalitetu Lepenski vir, iz razdoblja Mezolita na desnoj obali Dunava u istočnoj Srbiji. Čovek je bio sahranjen u "lotos" položaju sa savijenim nogama, koji je karakterističan za kulturu Lepenskog vira. Arheolozi pretpostavljaju da se radi o istaknutom članu zajednice, možda šamanu. Ova osoba je živela oko 8.000 do 7.500 godina pre nove ere.

"Na osnovu antropološke analize ostataka znamo da je u trenutku smrti imao oko 55 godina, da je bio visok oko 178 cm i težak oko 70 kilograma, i da se hranio uglavnom ribom. To ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da je Dunav bio od presudne važnosti za kulturu Lepenskog vira, čiji su se nosioci u velikoj meri hranili ribom, a njihova umetnost odražava snažnu vezanost za ovu veliku reku", kažu u ArcheoSerbia.

Informacije do koji se došlo analizom DNK i skeletnih ostataka, uz primenu tehnologija razvijenih u industriji video-igara (Metahuman i Unreal Engine), obezbedile su dovoljno materijala za realističnu rekonstrukciju lica i facijalnih ekspresija. Lobanja je skenirana i iskorišćena za pravljenje 3D modela, a ekspresije lica razvijene su na osnovu analiza nekoliko stotina hiljada ljudskih lica, što je obezbedilo statističke podatke za svaki izraz lica, na osnovu raspona usana, debljine mišića i drugih pokazatelja. Lobanju je skenirao Jugoslav Pendić, a Oskar Nilsen iz Švedske je uradio forenzičku rekonstrukciju lica. Za pokrete modela bila je zadužena Milica Tomić, a Bojan Petrović je uradio analizu zuba i vilice.

Ovaj čovek je bio pripadnik kulture Lepenskog vira, koja se tokom razdoblja mezolita razvila u području Đerdapa na Dunavu u istočnoj Srbiji i jugozapadnoj Rumuniji. Nosioci ove kulture živeli su u planski podizanim nаsеlјima sа kućama i svеtilištimа trаpеzоidnе оsnоvе, a nеkrоpоlе koje ukаzuјu nа pоsеbnе pоgrеbnе rituаlе, mоnumеntаlnе skulpturе оd kаmеnа, najstarije u Evropi, tе brојni nаlаzi оd kоsti i kаmеnа svеdоčе о tоmе dа su u ovoj kulturi postojali razvijeni oblici religijskih verovanja i praksi, navode arheolozi.

U vrеmе kаdа је оtkrivеn, Lеpеnski Vir prеdstаvlјао je izоlоvаni fеnоmеn, а tа situаciја sе niје bitnо prоmеnilа dо dаnаs. Zа rаzliku оd drugih dеlоvа Еvrоpе, u kојimа pоstоје sаmо оskudnа svеdоčаnstvа о mеzоlitu, nа Lеpеnskоm Viru su prоnаđеni оstаci kојi оmоgućаvајu cеlоvitu rеkоnstrukciјu kulturе, umеtnоsti i društvа tоg pеriоdа, kaži iz ArcheoSerbia.

Iz udruženja arehologa dodaju i da se "nadaju da će biti deo stalne postavke nekog muzeja i da će biti proširena rekonstrukcijama drugih nalaza, sa drugih lokaliteta i perioda".