Da li će vestačka inteligencija uništiti čovečanstvo?

Bilo da je u pitanju auto bez vozača ili tehnologija za prepoznavanje lica, obe rade na principu veštačke inteligencije koja je sve češće deo svakodnevnog života savremenog čoveka.

Da li će ona služiti kao alat ili biti opasnost po čoveka?

Da li će vestačka inteligencija uništiti čovečanstvo?

Veštačka inteligencija sama po sebi nije opasna po čovečanstvo. Međutim, kako se tehnologija razvija, postoji potencijal da se koristi na načine koji su štetni za ljudski rod. Stoga, važno je da se prati napredak u AI istraživanju i da se poduzmu mere da se spreče neželjene posledice.

To je kompjuterski alat koji omogućava čoveku da radi brže i bolje, uz manje truda.

„Ako vidimo da je veš-mašina jedan dobar alat koja ne služi da zameni domaćicu nego da joj pomogne, onda možemo isto da kažemo i za AI, pa tako imamo najpopularnije danas čet botove koji mogu da služe recimo za pomoć inženjerima ili programerima ili imamo sisteme za preporučivanje proizvda koji služe za pomoć kupcima na nekim web sajtovima“, kaže naučni saradnik Instituta za veštačku inteligenciju Slobodan Ilić.

Kada je prošle godine američka kompanija OpenAI učinila dostupnim javnosti unapređene verzije svojih programa od kojih je najpopularniji bio čet bot - Chat GPT, za samo nekoliko dana milioni ljudi su pohrlili da isprobaju i postave pitanje na koje će dobiti kompjuterski generisani odgovor veštačke inteligencije.

Znatižlja je i nas povela da u prozor za dopisivanje taj program zapitamo 
da nam sebe objasni. U odogovru stoji da je:

"Veštačka inteligencija je oblast računarskih nauka koja se bavi proučavanjem i razvojem algoritama i metoda koji omogućavaju računarima da izvode radnje koje inače zahtevaju ljudski intelekt".  

Čet bot - Chat GPT jedan je u nizu programa koji su krajem 2022. godine zaokupirali pažnju svetske javnosti, međutim oni i dalje nemaju razumevanje sveta navode sa Instituta za veštačku inteligenciju.

„Oni i dalje nemaju razumevanje sveta. Oni su veliki jezički modeli trenirani na ogromnoj količini podataka i imaju jako dobru asocijativnu memoriju. Mogu zaista da pomognu mnogo“, kaže Ilić.

Prednost čoveka u odnosu na takav kompjuterski program je ta što softver problem rešava taksativno, a čovek iz iskustva. Ograničenje takve digitalne pameti se vidi u tome da ona može da napravi sliku po uzoru na druge, ali ne može da smisli novu sliklu.

„Možete da kažete hoću takvog zeca i AI će vam napraviti mozaik od dela zečeva koje je videla, ali ne može da osmisli novog zeca. E to je ono što je razlika. Umetnik može da smisli zeca kojeg vi do sada nikada niste videli i koji je potpuno drugačiji“, objašnjava profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Mina Cvetinović.

Međutim, softveri poput Čet GPT bota već su bili korišćeni i za prevaru, jer su ga, da bi sebi skratili posao i uštedili vreme koristili đaci i studenti u Americi i Australiji. 
Zbog toga se već u obrazovanje uvode kontramere i ovim zemljama. Takve zloupotrebe trebalo bi sprečiti, navode iz ministarstva prosvete Srbije, međutim ne i primenu veštačke inteligencije koja nam umnogome može štedeti vreme i skratiti mukotrpan posao.