I sa 30.000 dinara mesečno može se uštedeti: Pitanje je samo - umete li?

Jedan Beograđanin pohvalio se kako svakog meseca, od plate koja je oko 600 evra, uspeva da uštedi između 100 i 200 evra. Osim toga što vodi evidenciju o tome gde mu odlazi novac, ima i nekoliko koverata u koje ubacuje kusur, uglavnom novčanice od 10, 20 i 50 dinara. 

Da li je to dobar način da se planiraju finansije i da li pomaže da se uoči stavka "bačene pare"?

Od čega da uštedim kad nemam dovoljno, kažu mnogi. Stručnjaci tvrde da je to najčešće samo izgovor. A da li vi možete da uštedite?

"Najčešće kada pitaju od čega da uštedim kada nemam, to je dovoljan pokazatelj da se ta osoba finansijama i ne bavi. Čim ona vidi da tu nema dovoljno za sve što želi, onda se pojavi to pitanje. Međutim, stvarno imam iskustva sa raznim finansijskim sudbinama i građani koji imaju 30.000 dinara mesečno imaju ušteđevinu", kaže Dušan Uzelac sa portala "Kamatica" za RTS.

Stručnjaci su uvereni da možemo da naučimo da štedimo.

"Prvo poći od toga da li postoje neki troškovi ili izdaci koji nisu neophodni, da li postoji mogućnost da se oni ukinu ili bar smanje. Dakle, o kojoj god oblasti da se radi, da li je kupovina hrane, garderobe, bankarske usluge, komunalije, dakle sve to spada u određenu vrstu štednje", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva".

Uzelac napominje da kada mi efikasno kontrolišemo i upravljamo našim finansijama, onda se štednja sama po sebi javi, jer je to naša namera da se ostvari neki višak.

"Moj savet svima je da prvo krenu od posmatranja svoje potrošnje, to je na neki način, stati na finansijsku vagu. Zato je dobro napraviti računicu koliko imamo, koliko nam nedostaje, kakav život želimo da živimo", istakao je Uzelac.

Štednja, u suštini, nema veze sa količinom novca koji imamo već sa našim potrebama i željama, tvrde stručnjaci.

Ali kada su želje dugo neispunjene, cene sve više, izdaci za hranu se povećavaju iz dana u dan, nije lako biti finansijski mudar. Zato odgovor na pitanje kako od dinara napraviti dva ostaje bez odgovora kod većine građana.