Istražujemo: Da li je tumor marker zaista preventiva?

Kao jedna od preventiva nastanku karcinoma dojke navodi se i tumor marker. Reporterka Tijana Škodrić je odlučila da se testira. Kako je proteklo, i koji je ishod, pogledajte u Tijaninom prilogu.

„Ja sam to napipala da to nije kao što je bilo, i onda sam riješila sama u svojoj glavi da idem kod ljekara na kontrolu. Uradili su mi biopsiju, sačekala sam 20 dana i oni su bili sigurni da je to karcinom“, kaže nam baka naše reporterke Tijane, Nada Škodrić.

Kada je karcinom dojke potvrđen, trebalo je donijeti odluku: operisati se ili ne? Lako je donijela odluku, jer sa najbližima svaki sekund je neprocjenjiv.  

„Voljela bih da budem sa svojom djecom, još koji dan dan još koju godinu, ko zna, to niko ne zna koliko. Nemam šta da izgubim“, kaže ona.

Nije bila iznenađena, samo veoma rastužena kaže, kada je stigla u Institut za onkologiju i radiologiju.

„Mnogo naroda sine ima i mlado i staro i muško i žensko, to je katastrofa, to ne možeš kroz hodnik da prođeš. Drugi dan su me odmah pustili, nema sine mjesta, odmah puštaju kući“, objašnjava.

Tijana je sa svojom bakom otvoreno razgovarala o tome šta se njoj može desiti kao njenoj unuci, pitanje je bilo možda sebično, ali neophodno:  

„A šta je sa mnom i šta će biti sa mojim zdravljem?“

Da bi tu brigu uklonila reporterka Tijana se uputila pravac u Dom zdravlja, kako bi ušla u proces testiranja tumor markera dojke.

„Ja vam zakazujem pregled, a vi sa doktorkom dalje, ispričajte joj problem, a ona će da vas uputi. Ako nemate problem, tumor markere uradite onda privatno“, rekla je medicinska sestra u Domu zdravlja.

Reporterka je tu opciju odbila i riješila da sačeka red i dođe do doktorke na dalju konsultaciju i po uput.

„Nemam ja ovdje uopšte tu mogućnost, to jedino kod ginekologa, da se posavjetujete sa ginekologom, kako i kome da se javite. Čula sam da to rade, ali da li svima rade, ili postoje neke indikacije, to morate da provjerite“, kaže doktorka.

U redu, hajde kod ginekologa. Sprat niže, vrata zaključana.

Za to vrijeme, ugovaranje izjave sa direktorom Instuta za onkologiju je u toku. Radni dan je i direktor nas je primio, samo da bismo saznali:

„Ne treba da se rade tumor markeri, tumor marker nama koristi kod pacijenata koji imaju karcinom, neki koji su u fazi liječenja. Tumor markeri su samo jedan djelić da bismo mi pratili tok liječenja“, rekao nam je direktor Instituta za onkologiju Milan Žegarac.

Zašto je onda u medijima predstavljeno da su tumor markeri preventiva?

Ali dobra vijest je da na dvije trećine faktora koji izazivaju maligne bolesti možemo da utičemo. U preostalu jednu trećinu spada genetika.

„Genetika za karcinom dojke se sprovodi ako se kliničkim pregledom i ako na osnovu vaše anamneze mi utvrdimo da vi možete biti genetski opterećeni, tada se može raditi BRCA testiranje. Svakako, potrebni su kriterijumi da zadovoljite kad je potrebno da se radi BRCA testiranje. Ne radi se kod svih i nema potrebe da se radi kod svih“, pojašnjava dr Žegarac.

Karcinom dojke 10 do petnaest posto ima nasljednu komponentu, i to ukoliko je sestra ili majka oboljela.

Institut za onkologiju, nažalost, radi punom parom. Godišnje se primjeni više od 35 hiljada terapija, operiše se oko sedam hiljada ljudi. Prema riječima ljekara, skrining programi i redovni pregledi su najbolja opcija.

„Priodno je da ne vole ljudi da idu kod ljekara ali sa druge strane ja pitam ljude - da li znate nekoga da nije registrovao kola“, kaže.

Od želje da naša reporterka uradi tumor markere, došla je do toga da se nada da joj nikada neće zatrebati.

Poruka ljekara je jasna: redovni pregledi - a do tad: uživajte u svakom momentu sa najdražima.