Raste zaduženost: Vlasti u BiH kao da znaju samo za kredite

Nakon potpisivanja sporazuma o novom zajmu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, BiH je zadužena za još 25 miliona maraka. Ovaj novac biće uložen u izgradnju tramvajske pruge od Ilidže do Hrasnice u Kantonu Sarajevo.

Izgradnja tramvajske pruge na ovoj relaciji građanima Sarajeva značajno će olakšati kretanje. Između ostalog, ovim projektom vodi se računa i o zaštiti životne sredine. Međutim, to za BiH znači još jedno zaduženje u nizu.

"EBRD je jedan od najznačajnijih institucionalnih partnera BiH i od početka saradnje potpisani su ugovori u vrijednosti oko tri milijarde evra, kroz 211 projekata", rekao je ministar finansija i trezora Zoran Tegeltija.

Zadužili smo se još za 25 miliona eura!

Ali to nije sve. U ovom trenutku pregovara se s EBRD-om o još 14 projekata u vrijednosti od oko 417 miliona evra.

Evropska banka za obnovu i razvoj samo je jedan od kreditora kod kojih se Bosna i Hercegovina iznova i iznova zadužuje. Podaci ministarstva finansija BiH pokazuju da ukupan javni dug prema svim kreditorima, do sada iznosi više od 13 milijardi maraka i iz godine u godinu sve je veći. Brojke su zabrinjavajuće i pokazuju da entiteti duguju skoro podjednako.

"Definitivno je BiH i sada prilično zadužena u odnosu na svoje kapacitete. Mnogi se tješe da procenat zaduženja u odnosu na BDP nije visok da bi bio zabrinjavajući, međutim činjenica je da je ekonomska situacija jako loša i vraćanje svih kreditnih zaduženja je upitno", smatra ekonomista Igor Gavran.

Naš sagovornik dodaje da BiH ima rekordne prihode u budžetima pa samim tim ima kapacitet da se pojedini projekti i rade od tih sredstava.

Međutim vlasti u BiH, sudeći prema novom zaduženju, čini se kao da sredstva iz budžeta ne žele koristiti u ovakve vrste projekata kao sto je izgradnja pruge u Sarajevu, već se zadužuju kod stranih kreditora.

„Ovi međunarodni ugovori o zaduženjima sa EBRD-om, povoljniji su nego komercijalni krediti i u tom smislu se može reći da su relativno dobri. Međutim, problem je ako se značajna sredstva uzimaju i da građani vraćaju, a korist od toga ima veoma mali broj njih. Evo uzmimo i ovaj sam primjer, koliko će građana KS koristiti prugu? Koliko je opravdno da svi vraćamo taj kredit", smatra Gavran.

Svi ovi krediti pretežno su dugoročni. Na građane BiH odraziće se tako da će biti manje sredstava iz budžeta za podsticaje i subvencije, a s druge strane poslužiće i kao izgovor vlastima da manje čine za građane.